Kineziterapija - terapija pokretom koja leči

Kineziterapija predstavlja primenu pokreta u lečenju bolesnika.
Vežbe povećavaju:

  • Snagu
  • Otpornost
  • Elastičnost mišića, zglobova i ligamenata
  • Koordinaciju pokreta
  • Obim pokreta
  • Brzinu

Rano sprovođenje kineziterapije u povređenoj regiji sprečava prekomerno stvaranje ožiljaka, skvrčavanje ligamenata i zglobnih čaura.

Ciljevi kineziterapije su:

  • Poboljšanje obima pokreta i funkcije zglobova
  • Povećanje mišićne snage
  • Održavanje pravilnog položaja tela
  • Istezanje skraćenih mišića

U našoj ordinaciji Herodikus kombinujemo kineziterapiju sa mnogim drugim fizikalnim procedurama da bi postigli najbolje rezultate i u najkraćem roku izlečili naše pacijente, što nam je i primarni cilj.

U ordinaciji se primenjuje individualni rad sa pacijentom. Stručni i obrazovni kadar fizioterpeuta je u svakom momentu pored pacijnta, pokazuje vežbe, pomaže i obučava vas da posle tretmana kod nas možete samostalno da vežbate i sami u kućnim uslovoma. na taj način ste u potpunosti sigurni u rukama profesionalaca.

Ciljevi u fazi imobilizacije su:

  • Poboljšati vaskularizaciju i stimulciju regenerativnih procesa
  • Sprečiti atrofiju povređenog tkiva
  • Poboljšati lokomotorne sposobnosti neoštećenih segmenata ekstremiteta i trupa.

Sve to ostvarujemo takozvanom mobilizacijom u imobilizaciji – sistematskim kontrahovanjem izometrično po 6 sekundi kontrakcije i 10 sekundi relaksacije.
Za to vreme drugi neimobilisni tj. nepovređeni zglobovi se vežbaju u punoj amplitudi pokreta.

Vidljiv je pozitivan efekat kineziterapije jer se pomoću ovih vežbi postiže jačanje muskulature, povećana pokretljivost i dodatna stabilnost zgloba. Kineziterapija predstavlja vežbanje tj. lečenje bolesnika pokretom.

Vrste terapeutskih vežbi mogu biti:

  • Pasivne vežbe
  • Aktivne vežbe (aktivno – potpomognute vežbe, aktivne (nepotpomognute) vežbe, aktivne vežbe sa opterećenjem)
Ciljevi kineziterapije u fazi posle imobilizacije su:

  • Povećanje obima pokreta
  • Ojačanje snage mišića
  • Poboljšanje izdržljivosti i koordinacije pokreta

Kineziterapija – najčešće postavljana pitanja

Za šta se koristi kineziterapija?

Kineziterapija se koristi iz mnogo različitih razloga. Od oporavka od povreda do opšte kondicije. Ovo su neki od najčešćih tretmana:

Sportsko stanje i pokreti tela
Prevencija povreda
Upravljanje težinom
Pliometrijski trening
Trening sa tegovima/Trening otpora
Stabilizacija jezgra
Kardiovaskularna rehabilitacija i lečenje bolesti
Mišićne suze
Suze ligamenta
Povrede leđa
Povrede kuka
Povrede skočnog zgloba
Programi za fleksibilnost i istezanje
Programi vežbi
Specifični sportski treninzi

Koje su prednosti kineziterapije?

Kineziterapija ima značajan uticaj na širok spektar zdravstvenih problema. Kineziterapija pomaže kod:

Rehabilitacije i prevencije povreda
Poboljšanje učenja
Povećanje sportskih performansi
Prevencije bolesti (dijabetes, moždani udar, osteoartritis, artritis)
Alergijskih reakcija
Eliminacije emocionalnog, fizičkog i mentalnog stresa
Prevazilaženja strahova i fobija
Poboljšavanja fleksibilnosti
Upravljanja težinom
Opšteg poboljšanja zdravlja

Da li je kineziterapija bezbedna?

Kineziterapija je potpuno bezbedna i nema nuspojava.

Da li kineziterapija može da mi pomogne kod alergija?

Kineziterapija je odličan način da saznate koje alergije imate i, u većini slučajeva, da doprinesete njihovom uklanjanju.

Može li kineziterapija da pomogne kod sindroma karpalnog tunela, smrznutog ramena ili teniskog lakta?

Najverovatnije. Mišići rade u grupama, a ne pojedinačno, tako da testiramo sve mišiće u regiji gde je problem. Svaki test koji je ‘slab’ koriguje se kineziološkim tehnikama, kao što su trljanje ili tačke držanja ili dodaci ishrani. Ponekad je jedan od mišića ‘isključio’ druge mišiće u grupi, tako da tok energije treba ponovo izbalansirati, omogućavajući svim mišićima da rade zajedno sinergijski. Druge mogućnosti su da jedan ili nekoliko mišića može biti previše zategnuto ili slabo (često zbog prekomerne upotrebe) i nesposobno da se proširi do svog punog potencijala.  Ponekad se bol u jednom delu tela zapravo odnosi na potpuno drugi deo tela, tako da je ovo nešto što takođe proveravamo.