Smatra se da je terapeutska masaža stara koliko i ljudska vrsta. Za njenu blagodet i delotvornost kineska medicina je znala još 2700 godina pre nove ere. Egipatske slike masaže stopala i šaka datiraju iz 2330. godine pre nove ere, indijska medicina masažu kao sredstvo lečenja navodi u spisima iz 1800. godine pre nove ere, a zapisi o njoj nalaze se i u starogrčkoj i rimskoj literaturi… Svedoci smo toga da je masaža, kao uspešan način lečenja, veoma popularna i danas. Šta podstiče njenu efikasnost i pomaže joj da opstane hiljadama godina? 

Dodir, ili na arapskom “massa”, jeste suština i osnova masaže, a poznato je da dodir čoveku pruža osećaj sigurnosti, toplinu, zadovoljstvo, ugodnost i prijatnost. Dodir svake vrste usporava srčani ritam i snižava krvni pritisak. Njime se tokom masaže nadražuju receptori na koži i u potkožnom tkivu i refleksnim putevima utiče na buđenje celog organizma, što onda pozitivno deluje na opšte zdravlje i raspoloženje. U odnosu na relaks masažu, terapeutska podrazumeva jači intenzitet pritiska kojim se deluje na dublja tkiva, opušta mišiće i otklanja bol. Pokretima trljanja otklanjaju se takozvani čvorići u mišićima koji se, zbog nedovoljne pokretljivosti ili prokrvljenosti, najčešće javljaju u vratnom i međulopatičnom predelu. Takođe, masaža ubrzava cirkulaciju i omogućava veći dotok kiseonika do svih ćelija. Pokreti istezanja povećavaju mobilnost zglobova i opuštaju spazam mišića. 

Sve u svetu, terapeutska masaža dovodi do pozitivnih reakcija na kompletan organizam, zbog čega je ona odavno postala neizbežan deo svakodnevice, bilo u svrhu lečenja ili uživanja. Masaža pomaže svim sistemima organa da funkcionišu u ravnoteži. Ona se uspešno koristi kao preventivna mera za očuvanje opšteg zdravlja, poboljšanje imunološkog sistema. Osim toga, odličan je način za smanjenje stresa i anksioznosti jer deluje na oslobađanje endorfina, takozvanog “hormona sreće” koji povećava osećanje zadovoljstva i suzbija bol.