Osteoporoza je jedno od najčešćih oboljenja koštanog sistema koje se razvija postepeno, često bez jasnih simptoma, sve do trenutka kada dođe do preloma. Upravo zbog toga naziva se i „tihom bolešću“, jer mnogi ljudi ne znaju da imaju smanjenu gustinu kostiju dok ne dožive povredu nakon naizgled bezazlenog pada ili opterećenja. Iako se najčešće povezuje sa starijim životnim dobom, osteoporoza može pogoditi i mlađe osobe ukoliko postoje određeni faktori rizika.

U ovom tekstu saznaćete šta je osteoporoza, koji su njeni najčešći uzroci, kako prepoznati prve znake bolesti, na koji način možete ojačati kosti i koje navike pomažu u prevenciji preloma. Takođe ćemo objasniti razliku između osteopenije i osteoporoze, značaj pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i stručne rehabilitacije u očuvanju zdravlja kostiju.

Šta je osteoporoza i zašto nastaje?

Osteoporoza predstavlja hronično oboljenje kostiju koje karakteriše smanjenje koštane mase i narušavanje unutrašnje strukture kosti. Kao posledica toga, kosti postaju tanje, slabije i podložnije prelomima čak i pri manjim opterećenjima ili padovima.

Zdrava kost nije statična struktura – ona se neprekidno obnavlja. Tokom života organizam istovremeno razgrađuje staro koštano tkivo i stvara novo. Kod mlađih osoba ovaj proces je u ravnoteži ili čak u korist stvaranja nove kosti. Međutim, sa godinama, posebno nakon pedesete godine života, razgradnja postaje brža od izgradnje, pa dolazi do postepenog gubitka koštane mase.

Pre nego što se razvije osteoporoza, često se javlja stanje poznato kao osteopenija. Mnogi se pitaju šta je osteopenija i da li ona predstavlja bolest. Osteopenija označava smanjenu gustinu kostiju koja još nije dostigla nivo osteoporoze. Iako sama po sebi ne mora izazivati tegobe, predstavlja važan znak upozorenja da je potrebno preduzeti mere kako bi se sprečilo dalje propadanje kostiju.

Brojni faktori mogu doprineti razvoju bolesti, ali među najvažnijima su:

• starenje organizma
• menopauza kod žena
• smanjena fizička aktivnost
• nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D
• pušenje
• prekomerna konzumacija alkohola
• dugotrajna primena pojedinih lekova
• nasledni faktori

Kada govorimo o uzrocima nastanka osteoporoze, važno je naglasiti da se najčešće radi o kombinaciji više faktora, a ne samo o jednom uzroku. Upravo zbog toga prevencija treba da obuhvati promene životnih navika, pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost.

Posebnu pažnju treba obratiti na osobe koje imaju porodičnu istoriju preloma, žene nakon menopauze, kao i osobe koje boluju od hroničnih bolesti koje mogu uticati na metabolizam kostiju.

Ne čekajte pojavu prvih simptoma. Pravovremeni pregled može pomoći da se smanjeni kvalitet kostiju otkrije na vreme.

Ko je u najvećem riziku od razvoja osteoporoze?

Iako se osteoporoza može javiti kod svakoga, određene grupe ljudi imaju znatno veći rizik od razvoja ovog oboljenja. Prepoznavanje faktora rizika predstavlja jedan od najvažnijih koraka u prevenciji, jer omogućava da se na vreme uvedu promene koje mogu usporiti gubitak koštane mase.

Na rizik utiču godine života, hormonski status, genetika, način ishrane i nivo fizičke aktivnosti. Što je prisutno više faktora rizika, veća je verovatnoća razvoja osteoporoze i preloma.

Neke faktore nije moguće promeniti, ali na mnoge druge možemo značajno uticati promenom životnih navika.

Faktori rizika koje nije moguće promeniti

Godine predstavljaju jedan od najvažnijih faktora. Nakon pedesete godine prirodno dolazi do smanjenja gustine kostiju, a taj proces postaje izraženiji kod žena nakon menopauze.

Osteoporoza i hormoni usko su povezani. Pad nivoa estrogena kod žena nakon menopauze ubrzava razgradnju koštanog tkiva, zbog čega žene obolevaju znatno češće nego muškarci. Kod muškaraca se gubitak koštane mase odvija sporije, ali rizik raste sa starenjem.

Nasledni faktori takođe imaju značajnu ulogu. Ukoliko je neko od bliskih članova porodice imao osteoporozu ili prelom kuka, verovatnoća razvoja bolesti može biti povećana.

Veći rizik imaju i osobe koje imaju:

• sitniju telesnu građu
• malu telesnu težinu
• raniju menopauzu
• određene hormonske poremećaje

Faktori rizika na koje možete uticati

Dobra vest je da veliki broj faktora rizika zavisi od životnih navika.

Najvažniji su:

• nedovoljna fizička aktivnost
• dugotrajno sedenje
• ishrana siromašna kalcijumom i proteinima
• nedostatak vitamina D
• pušenje
• prekomerna konzumacija alkohola
• dugotrajna primena kortikosteroidnih lekova

Osobe koje imaju malo fizičkih aktivnosti često gube mišićnu masu, što dodatno povećava mogućnost padova i preloma. Upravo zato redovno vežbanje predstavlja jedan od najefikasnijih načina očuvanja zdravlja kostiju.

Važno je naglasiti da se rizik povećava postepeno i da se prve promene često razvijaju godinama pre nego što se pojave simptomi. Zbog toga su preventivni pregledi, pravilna ishrana i stručni programi vežbi od velikog značaja za očuvanje pokretljivosti i kvaliteta života.

Simptomi osteoporoze koje ne treba zanemariti

Jedan od najvećih problema kada je u pitanju osteoporoza jeste činjenica da bolest može napredovati godinama bez jasnih znakova upozorenja. Zbog toga se često naziva „tihom bolešću“, jer većina ljudi ne oseća nikakve tegobe sve dok ne dođe do preloma. Upravo zato je važno razumeti simptome osteoporoze i reagovati na vreme.

U početnim fazama smanjenje gustine kostiju ne izaziva bol niti ograničenja u svakodnevnim aktivnostima. Međutim, kako bolest napreduje, kosti postaju sve krhkije, pa čak i manji pad, nagli pokret ili podizanje težeg predmeta mogu dovesti do preloma.

Prvi znaci često prolaze neprimećeno ili se pripisuju starenju, što dodatno odlaže postavljanje dijagnoze.

Najčešći simptomi osteoporoze

Iako simptomi nisu uvek izraženi, obratite pažnju na sledeće promene:

• bol u leđima, naročito ako nastane iznenada
• smanjenje telesne visine tokom godina
• pogrbljeno držanje tela
• osećaj slabosti u leđima
• prelomi nakon manjih padova ili lakših povreda
• smanjena pokretljivost i sigurnost pri hodu

Bol u leđima može biti posledica sitnih preloma pršljenova koji se razvijaju postepeno. Ovi prelomi često prolaze neotkriveno, ali vremenom mogu dovesti do deformiteta kičme i karakterističnog pogrbljenog držanja.

Posebno su rizični prelomi:

• kuka
• ručnog zgloba
• kičmenih pršljenova
• nadlaktice

Kod starijih osoba prelom kuka predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji može značajno uticati na pokretljivost, samostalnost i kvalitet života.

Kada je vreme da se javite lekaru?

Ne treba čekati da dođe do preloma kako biste proverili zdravlje svojih kostiju.

Pregled se preporučuje ukoliko:

• imate više od 50 godina i prisutni su faktori rizika
• primetite smanjenje telesne visine
• osećate učestale bolove u leđima
• imali ste prelom nakon manje povrede
• u porodici postoji istorija osteoporoze

Rano otkrivanje bolesti omogućava blagovremeno uvođenje odgovarajućih mera koje mogu značajno usporiti njen razvoj i smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija.

Važno je zapamtiti da odsustvo simptoma ne znači da su kosti zdrave. Redovne kontrole predstavljaju najbolji način da se promene otkriju pre nego što izazovu ozbiljne posledice.

Kako se dijagnostikuje osteoporoza?

Savremena medicina omogućava da se osteoporoza otkrije mnogo pre nego što izazove prve prelome. Pravovremena dijagnostika ima ključnu ulogu jer omogućava lekarima da procene rizik i preporuče odgovarajuće mere za očuvanje zdravlja kostiju.

Pregled obično počinje razgovorom sa pacijentom. Lekar će prikupiti informacije o porodičnoj istoriji bolesti, ranijim prelomima, načinu života, ishrani, fizičkoj aktivnosti i lekovima koje koristite.

Nakon toga može biti potrebno sprovesti dodatne dijagnostičke procedure koje daju precizniju procenu gustine kostiju.

Najpouzdanija metoda za procenu gustine kostiju jeste DEXA (Dual-Energy X-ray Absorptiometry) pregled. Ona predstavlja zlatni standard. Na osnovu rezultata moguće je utvrditi da li osoba ima normalnu gustinu kostiju, osteopeniju ili osteoporozu.

Upravo zbog toga mnogi koji pretražuju šta je osteopenija i kako se leči prvo prolaze kroz DEXA pregled, jer on omogućava rano prepoznavanje smanjene koštane mase i planiranje odgovarajuće prevencije.

Osim ovog pregleda, lekar može preporučiti i dodatne analize koje pomažu u pronalaženju uzroka smanjene gustine kostiju.

Rana dijagnoza pruža najveće šanse za očuvanje gustine kostiju i sprečavanje preloma. Zato se osobama koje pripadaju rizičnim grupama preporučuje da ne čekaju pojavu tegoba, već da preventivno provere zdravlje svojih kostiju.

Kako ojačati kosti prirodnim putem?

Očuvanje zdravlja kostiju nije proces koji počinje tek kada se pojave prvi problemi. Najbolji rezultati postižu se kroz prevenciju osteoporoze i usvajanje zdravih životnih navika koje podržavaju prirodnu obnovu koštanog tkiva. Iako genetika i godine imaju značajan uticaj, pravilna ishrana, fizička aktivnost i odgovarajući unos važnih nutrijenata mogu pomoći u očuvanju čvrstine i funkcionalnosti kostiju.

Kosti su živo tkivo koje se tokom celog života menja i prilagođava zahtevima organizma. Zbog toga je važno obezbediti telu materijale potrebne za njihovu obnovu i istovremeno podsticati mišiće i koštani sistem kroz kretanje.

Jedna od najčešćih grešaka jeste razmišljanje da se zdravlje kostiju može unaprediti samo uz pomoć suplemenata. Iako određeni dodaci ishrani mogu biti korisni kada postoji nedostatak određenih elemenata, osnova uvek treba da bude uravnotežena ishrana i zdrav način života.

Kalcijum kao osnova zdravih kostiju

Kalcijum je jedan od najvažnijih minerala za izgradnju i održavanje koštane mase. Oko 99% kalcijuma u organizmu nalazi se upravo u kostima i zubima, gde ima ključnu ulogu u njihovoj strukturi i čvrstini.

Nedovoljan unos kalcijuma tokom dužeg perioda može doprineti ubrzanom gubitku koštane mase, naročito kod osoba koje već imaju povećan rizik od osteoporoze.

Namirnice bogate kalcijumom uključuju:

• mleko i mlečne proizvode
• jogurt i sir
• sardine sa kostima
• bademe
• susam
• zeleno lisnato povrće poput brokolija i kelja

Važno je napomenuti da nije dovoljno samo unositi kalcijum, već je potrebno da i  organizam bude sposoban da ga pravilno iskoristi.

Vitamin D i njegova uloga u zdravlju kostiju

Vitamin D ima veoma važnu ulogu jer pomaže apsorpciju kalcijuma u organizmu. Bez dovoljne količine vitamina D, čak i adekvatan unos kalcijuma ne mora dati očekivane rezultate.

Najvažniji izvori vitamina D su:

• izlaganje sunčevoj svetlosti
• određene namirnice
• suplementacija kada postoji nedostatak

Nedostatak vitamina D veoma je čest, posebno kod osoba koje provode malo vremena napolju, starijih osoba i ljudi koji žive u područjima sa manje sunčanih dana tokom godine.

Pored vitamina D, za zdravlje kostiju važni su i drugi nutrijenti:

• magnezijum – učestvuje u metabolizmu kalcijuma
• vitamin K – doprinosi pravilnom funkcionisanju koštanog tkiva
• proteini – važni za strukturu kostiju i mišića
• fosfor – zajedno sa kalcijumom učestvuje u mineralizaciji kostiju

Zbog toga je cilj ne samo povećati unos jednog sastojka, već obezbediti raznovrsnu i nutritivno bogatu ishranu.

Ishrana koja podržava zdravlje kostiju

Pravilna ishrana predstavlja jedan od ključnih elemenata kada govorimo o tome kako ojačati kosti. Organizam svakodnevno koristi hranljive materije za obnovu tkiva, zbog čega dugotrajno nepravilna ishrana može negativno uticati na koštani sistem.

Za zdravlje kostiju preporučuje se:

• unos dovoljne količine proteina
• raznovrsno voće i povrće
• namirnice bogate mineralima
• izbegavanje prekomernog unosa procesuirane hrane
• ograničavanje alkohola i gaziranih napitaka

Posebno je važno da osobe starije životne dobi obrate pažnju na dovoljan unos proteina, jer sa godinama dolazi do prirodnog gubitka mišićne mase. Slabiji mišići povećavaju rizik od padova, a samim tim i mogućnost preloma.

Vežbe za osteoporozu kako ojačati kosti i smanjiti rizik od preloma

Fizička aktivnost predstavlja jedan od najvažnijih stubova u očuvanju zdravlja kostiju. Kod osoba koje imaju osteoporozu ili osteopeniju, pravilno odabrane vežbe mogu pomoći u održavanju mišićne snage, poboljšanju ravnoteže i smanjenju rizika od padova koji mogu dovesti do preloma.

Za razliku od mišića koji se jačaju kontrakcijom i opterećenjem, kosti reaguju na mehanički pritisak i pokrete tela. Kada se organizam redovno izlaže odgovarajućem opterećenju, podstiču se prirodni procesi obnove koštanog tkiva.

Međutim, kod osteoporoze nije svaka fizička aktivnost jednako korisna. Cilj nije intenzivno vežbanje po svaku cenu, već siguran i kontrolisan program koji odgovara stanju kostiju, mišića i zglobova.

Pre početka bilo kakvog programa vežbanja važno je uzeti u obzir:

• Stepen smanjenja gustine kostiju
• Postojanje prethodnih preloma
• Godine i fizičku kondiciju
• Prisustvo bolova u leđima ili zglobovima
• Druge zdravstvene probleme

Individualno prilagođen pristup omogućava da vežbe budu efikasne, ali istovremeno bezbedne.

Vežbe snage predstavljaju jedan od najvažnijih oblika aktivnosti kod osoba sa oslabljenim kostima. Njihov cilj nije samo povećanje mišićne mase, već i poboljšanje stabilnosti tela i smanjenje opterećenja na koštani sistem.

Kako mišići postaju jači, telo dobija bolju podršku tokom svakodnevnih aktivnosti kao što su hodanje, ustajanje sa stolice, penjanje uz stepenice ili nošenje predmeta.

Primeri bezbednih vežbi snage mogu uključivati:

1. Podizanje iz sedećeg položaja

Ova jednostavna vežba jača mišiće nogu i kukova koji imaju važnu ulogu u stabilnosti.

Kako se izvodi:

• Sedite na stabilnu stolicu
• Stopala postavite ravno na pod
• Polako ustanite koristeći snagu nogu
• Vratite se kontrolisano u sedeći položaj

Preporuka:

• 8–12 ponavljanja
• 2–3 serije, u zavisnosti od mogućnosti

Ova vežba posebno je korisna jer oponaša svakodnevni pokret i pomaže povećanju samostalnosti.

2. Vežbe sa elastičnom trakom

Elastične trake omogućavaju postepeno jačanje mišića bez velikog opterećenja na zglobove.

Mogu se koristiti za:

• Jačanje mišića nogu
• Stabilizaciju kukova
• Jačanje ramena i leđa

Primer:

Bočno hodanje sa elastičnom trakom

• Postavite traku iznad kolena ili oko članaka
• Lagano savijte kolena
• Pravite male bočne korake
• Držite telo uspravno

Ova vežba aktivira mišiće koji pomažu stabilnosti karlice i smanjuju rizik od gubitka ravnoteže.

3. Vežbe za jačanje leđa i pravilno držanje

Kod osoba sa osteoporozom često postoji povećan rizik od problema u predelu kičme. Zbog toga su važne vežbe koje jačaju mišiće leđa i pomažu održavanju pravilnog držanja.

Primeri mogu uključivati:

• Lagano povlačenje elastične trake ka telu
• Vežbe istezanja grudnog koša
• Vežbe aktivacije mišića između lopatica

Bolje držanje smanjuje nepotrebno opterećenje kičmenog stuba i doprinosi sigurnijem kretanju.

Vežbe ravnoteže za prevenciju padova

Kod osoba sa osteoporozom prevencija padova je jednako važna kao i jačanje kostiju. Najčešći uzrok preloma nije sama bolest, već pad koji oslabi kostima izloženu silu.

Vežbe ravnoteže pomažu organizmu da bolje kontroliše položaj tela i brže reaguje u situacijama kada postoji rizik od gubitka stabilnosti.

Najkorisnije vežbe uključuju:

1. Stajanje na jednoj nozi

Ova vežba poboljšava stabilnost i koordinaciju.

Način izvođenja:

• Stanite pored zida ili stolice radi sigurnosti
• Podignite jednu nogu nekoliko centimetara od poda
• Zadržite položaj nekoliko sekundi
• Ponovite drugom nogom

Početnici mogu krenuti sa 5–10 sekundi, a vreme postepeno povećavati.

2. Hodanje po zamišljenoj liniji

Ova vežba pomaže boljoj kontroli pokreta.

Izvođenje:

• Hodajte polako postavljajući stopalo ispred stopala
• Gledajte pravo ispred sebe
• Održavajte stabilan ritam

Vežba može pomoći osobama koje imaju osećaj nesigurnosti tokom hodanja.

3. Prenos težine tela

Jednostavna, ali veoma korisna vežba:

• Stanite uspravno
• Prenesite težinu sa jedne noge na drugu
• Kontrolišite pokret bez naglih pomeranja

Ova aktivnost priprema telo za svakodnevne situacije poput okretanja, penjanja ili promene pravca kretanja.

Vežbe fleksibilnosti i pokretljivosti

Očuvanje pokretljivosti važno je za osobe sa osteoporozom jer smanjena fleksibilnost može otežati svakodnevne aktivnosti i povećati rizik od nepravilnih pokreta.

Vežbe istezanja mogu pomoći u:

• Održavanju pokretljivosti zglobova
• Smanjenju osećaja ukočenosti
• Poboljšanju držanja tela
• Lakšem izvođenju svakodnevnih aktivnosti

Preporučuju se nežne vežbe istezanja:

• Istezanje vrata
• Pokreti ramena
• Lagano istezanje nogu
• Vežbe pokretljivosti kičmenog stuba

Važno je izbegavati nagla savijanja i rotacije kičme, naročito kod osoba koje imaju izraženiju osteoporozu.

Koliko često treba vežbati kod osteoporoze?

Doslednost je važnija od intenziteta. Bolje je vežbati redovno i umereno nego povremeno raditi previše zahtevne treninge.

Opšti primer rasporeda može izgledati ovako:

3 puta nedeljno:

• Vežbe snage za noge, leđa i ruke

Svaki dan:

• Lagana šetnja ili druga aktivnost niskog intenziteta

2–3 puta nedeljno:

• Vežbe ravnoteže i istezanja

Početnici treba da krenu postepeno i povećavaju opterećenje tek kada se telo prilagodi.

Koje vežbe treba izbegavati kod osteoporoze?

Iako je fizička aktivnost veoma korisna, neke vežbe mogu povećati rizik od povrede kod osoba sa oslabljenim kostima.

Potrebno je biti oprezan sa:

• Naglim rotacijama kičme
• Dubokim pretklonima unapred
• Vežbama sa velikim opterećenjem bez nadzora
• Aktivnostima sa visokim rizikom od pada
• Naglim pokretima bez zagrevanja

Posebno treba obratiti pažnju na kičmu, jer su pršljenovi među delovima tela koji mogu biti pogođeni osteoporozom.

Vežbe kod osteoporoze nisu samo način za jačanje kostiju, već važan alat za očuvanje samostalnosti, sigurnosti i kvaliteta života. Kombinacija vežbi snage, ravnoteže, pokretljivosti i pravilnog pristupa može pomoći osobama sa osteoporozom da ostanu aktivne i smanje rizik od preloma.

 Zašto je važna stručna rehabilitacija?

Kod osoba koje već imaju dijagnostikovanu osteoporozu ili su pretrpele prelom, vežbanje treba sprovoditi uz stručni nadzor.

Individualno prilagođen program fizikalne terapije može pomoći u:

• jačanju mišića
• poboljšanju držanja tela
• povećanju sigurnosti pri kretanju
• smanjenju rizika od novih povreda
• vraćanju samostalnosti u svakodnevnim aktivnostima

Uloga stručnjaka nije samo da preporuči vežbe, već da proceni koje aktivnosti su bezbedne i najefikasnije za konkretnu osobu.

Kod pacijenata sa osteoporozom važno je izbegavati nagle pokrete, nepravilna opterećenja i vežbe koje mogu povećati rizik od povrede. Pravilno vođen program omogućava da se fizička aktivnost koristi kao važan alat u očuvanju zdravlja kostiju.

Osteoporoza kod žena i muškaraca – razlike koje treba znati

Iako osteoporoza može pogoditi oba pola, postoje značajne razlike u načinu nastanka bolesti i faktorima rizika. Žene su češće pogođene, posebno nakon menopauze, ali muškarci takođe mogu razviti ozbiljne probleme sa gustinom kostiju.

Razumevanje ovih razlika važno je kako bi se prevencija i lečenje prilagodili potrebama svakog pojedinca.

Osteoporoza kod žena

Kod žena jedan od najvažnijih faktora predstavlja hormonska promena koja nastaje tokom menopauze.

Smanjenje nivoa estrogena dovodi do ubrzane razgradnje koštanog tkiva, zbog čega žene u periodu nakon menopauze mogu izgubiti značajan deo koštane mase.

Upravo zato je tema osteoporoza i hormoni veoma važna kada se govori o zdravlju kostiju kod žena.

Posebnu pažnju treba obratiti na žene koje:

• imaju ranu menopauzu
• imaju porodičnu istoriju osteoporoze
• imaju nisku telesnu težinu
• nisu fizički aktivne
• imaju nedostatak vitamina D

Redovni pregledi i pravovremena promena životnih navika mogu pomoći u smanjenju rizika od ozbiljnih posledica.

Osteoporoza kod muškaraca

Iako se osteoporoza često smatra ženskom bolešću, ona može značajno uticati i na muškarce.

Kod muškaraca se gubitak koštane mase obično razvija sporije, ali se često otkriva kasnije. Zbog toga prelomi mogu biti ozbiljniji i zahtevati duži period oporavka.

Faktori koji povećavaju rizik kod muškaraca uključuju:

• starije životno doba
• nizak nivo testosterona
• nedostatak vitamina D
• hronične bolesti
• dugotrajnu upotrebu određenih lekova
• nedostatak fizičke aktivnosti

Važno je da muškarci ne zanemaruju prevenciju i da se obrate stručnjaku ukoliko postoje faktori rizika.

FQA

1. Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je bolest koštanog sistema kod koje dolazi do smanjenja gustine i kvaliteta kostiju, zbog čega one postaju slabije i podložnije prelomima.

2. Koji su najčešći simptomi osteoporoze?

Osteoporoza često nema jasne simptome u početnoj fazi. Najčešće se otkriva tek nakon preloma, gubitka telesne visine ili pojave bolova u leđima.

3. Koji su uzroci nastanka osteoporoze?

Uzroci mogu biti različiti, uključujući starenje, hormonske promene, nedostatak kalcijuma i vitamina D, nedovoljnu fizičku aktivnost, genetiku i određene bolesti ili terapije.

4. Da li se osteoporoza može izlečiti?

Osteoporoza se ne može uvek potpuno izlečiti, ali se odgovarajućom terapijom, vežbama i promenama životnih navika može usporiti njen razvoj i smanjiti rizik od preloma.

5. Koja je razlika između osteopenije i osteoporoze?

Osteopenija predstavlja smanjenu gustinu kostiju koja još nije dostigla nivo osteoporoze. Ona može biti znak upozorenja da je potrebno više pažnje posvetiti zdravlju kostiju.

6. Koje vežbe su najbolje za osobe sa osteoporozom?

Najčešće se preporučuju vežbe sa opterećenjem, vežbe snage, ravnoteže i stabilnosti, ali program treba prilagoditi individualnom stanju osobe.

7. Da li žene imaju veći rizik od osteoporoze?

Da. Žene, posebno nakon menopauze, imaju povećan rizik zbog smanjenja nivoa estrogena koji utiče na očuvanje koštane mase.

8. Da li muškarci mogu dobiti osteoporozu?

Da. Iako je češća kod žena, osteoporoza se javlja i kod muškaraca, naročito u starijem dobu ili kod prisustva određenih faktora rizika.

9. Koji vitamini i minerali su važni za zdrave kosti?

Najvažniji su kalcijum i vitamin D, ali važnu ulogu imaju i proteini, magnezijum, vitamin K i drugi hranljivi sastojci.

10. Kada treba uraditi pregled gustine kostiju?

Pregled se preporučuje osobama sa povećanim rizikom, ženama nakon menopauze, starijim osobama i svima koji su imali prelom nakon manjeg pada ili povrede.d