fbpx
Kineziterapija vežbe

Kineziterapija vežbe

Kineziterapija vežbe

Šta je konkretno kineziterapija?

Kineziterapija je grana fizikalne terapije koja se bavi rehabilitacijom i prevencijom povreda i oboljenja kroz različite kineziterapija vežbe, mobilizaciju i manipulaciju tela. Ova terapija može biti korisna u rehabilitaciji nakon povreda, operacija ili kod različitih neuroloških ili ortopedskih stanja.

Metode koje se često koriste uključuju različite oblike kineziterapija vežbe, istezanje, masažu, manualnu terapiju, vežbe za poboljšanje ravnoteže i koordinacije, kao i tehnike kao što su elektroterapija ili krioterapija.

Cilj kineziterapije je poboljšati funkcionalnost pacijenta, smanjiti bol, povećati pokretljivost i snagu mišića te poboljšati kvalitet života. Zavisno od potreba pacijenta, terapeut će prilagoditi terapijski program kako bi postigao najbolje rezultate.

U daljem tekstu ćemo se detaljnije posvetiti kineziterapija vežbama za poboljšanje sveukupnog zdravstvenog stanja.

 

Vežbe opšteg zagrevanja

Ove vežbe se koriste za pripremu tela pre početka intenzivnijih aktivnosti. Uključuju lagano trčanje na mestu, rotaciju zglobova, istezanje mišića i slične aktivnosti koje podstiču cirkulaciju i zagrevaju mišiće. Ključno je voditi računa o tome da zagrevanje treba biti postupno i dinamično, pripremajući telo za veće napore. U zavisnosti od toga da li je potrebna rehabilitacija ili prevencija, terapeut će odrediti da li će fokus vežbi biti samo na jednom delu, ili na celom telu.

Vežbe za jačanje mišića

Nakon zagrevanja, prelazi se na vežbe za jačanje mišić. Ovaj tip kineziterapija vežbe je usmeren na povećanje snage mišića kako bi se poboljšala stabilnost zglobova i smanjio rizik od povreda. Primeri vežbi uključuju čučnjeve, iskorake, podizanje tegova, vežbe sa elastičnim trakama ili terapeutskim loptama. Ove vežbe su jako bitne nakon operacija i nošenja gipsa na određenom delu tela tokom više meseci. Najbolji primer su operacije kolena ili Ahilove tetive. Nakon ovih operacija potrebno je stabilizovati nogu u dužem vremenskom periodu, što dovodi do atrofije mišića, nakon skidanja gipsa.

 

Vežbe za mobilizaciju zglobova

Poboljšanje pokretljivosti zglobova je od izuzetne važnosti za prevenciju povreda ili rehabilitaciju. To mogu biti pasivne vežbe (gde terapeut pomiče pacijentov zglob) ili aktivne vežbe (gde pacijent samostalno izvodi pokrete). Primeri uključuju rotaciju ramena, fleksiju i ekstenziju kolena, i slično. Ove kineziterapija vežbe su od velike koristi za korisnike teretana, koji se bave dizanjeg tegova, gde najčešće stradaju zglobovi, kolena i ramena.

 

Kineziterapija vežbe ravnoteže i propriocepcije

Ovaj tip kineziterapija vežbe je važan za poboljšanje stabilnosti tela i prevenciju padova. Uključuju vežbe na nestabilnim površinama poput ravnotežnih jastuka ili lopti za pilates, kao i vežbe poput stajanja na jednoj nozi ili izvođenja pokreta koji zahtevaju održavanje ravnoteže. Propriocepcija, kao termin, označava sposobnost tela da oseti položaj, pokret i napetost mišića, kao i pokrete zglobova bez upotrebe vida.

Za koga je bitna propriocepcija?

  • Za sportiste – gde je jako bitno održavanje ravnoteže, koordinacija pokreta i brzina reakcije. Dobro razvijena propriocepcija može poboljšati preciznost pokreta u sportovima poput fudbala, košarke, tenisa ili gimnastike, tj. u svim sportovima gde je neophodna preciznost pokreta.
  • Rehabilitacija – nakon povreda ili operacija. Osobe sa teškim povredama se često oslanjaju na propriocepciju, nakon obavljenih operacija. Neki pokreti se moraju ponovo učiti, a ponekad je potrebno od nule učiti održavanje ravnoteže. Programi rehabilitacije često uključuju vežbe koje ciljaju poboljšanje propriocepcije kako bi se poboljšala funkcija i smanjio rizik od budućih povreda.
  • Starije osobe starenje može dovesti do smanjenja propriocepcije, što može povećati rizik od pada i povreda. Zbog toga je važno da starije osobe redovno vežbaju kako bi održale i poboljšale svoju propriocepciju, što im može pomoći u održavanju nezavisnosti i kvalitet života.
  • Osobe s neurološkim stanjima – neurološka stanja poput multiple skleroze, Parkinsonove bolesti ili moždanog udara, često utiču na propriocepciju. Programi rehabilitacije i terapije za ove osobe često uključuju vežbe i tehnike dizajnirane kako bi se poboljšala propriocepcija i olakšalo svakodnevno kretanje.

 

Vežbe istezanja

Istezanje je ključno za održavanje fleksibilnosti mišića i sprečavanje povreda. Kineziterapija vežbe istezanja mogu biti statičke, dinamičke ili aktivne. Statičke vežbe podrazumevaju zadržavanje istegnutog položaja određenog mišića, dok dinamičke uključuju kontrolisane pokrete koji istežu mišiće. Aktivne vežbe istezanja podrazumevaju aktivno angažovanje mišića suprotstavljenih onima koje istežemo (tzv. mišići agonisti i antagonisti).

 

Vežbe funkcionalne rehabilitacije

Kineziterapija vežbe za funkcionalnu rehabilitaciju su specifične vežbe koje se dizajniraju da simuliraju svakodnevne aktivnosti kako bi se poboljšala funkcionalnost pacijenta u realnim situacijama. Ova vrsta vežbi fokusira se na razvoj motoričkih veština i poboljšanje sposobnosti pacijenta da izvodi svakodnevne zadatke s manje poteškoća ili bolova. Osnovna ideja je da se pacijent nauči ili ponovo nauči kako da obavlja rutinske aktivnosti koje su mu možda bile otežane zbog povrede, bolesti ili drugih zdravstvenih problema.

Vežbe disanja

Disajne vežbe se koriste za poboljšanje respiratorne funkcije, povećanje kapaciteta pluća i kontrolu disanja. Uključuju: 

    • Duboko disanje – Ova tehnika podrazumeva udisanje vazduha duboko u pluća, čime se koristi pun kapacitet pluća. Pacijentima se često savetuje da sede ili leže u udobnom položaju, zatvore oči i koncentrišu se na duboko udisanje kroz nos, zadržavanje daha nekoliko sekundi, a zatim postepeno izdisanje kroz usta. Ovo duboko disanje pomaže u poboljšanju ventilacije pluća i povećanju protoka kiseonika u telo.
  • Vežbe disanja sa usnama – Ova tehnika podrazumeva izvođenje dubokog udisaja kroz nos, a zatim polagano izdisanje kroz usne koje su delimično zatvorene kao da se izvodi “zvižduk”. Ova tehnika pomaže u produženju izdisajne faze, što može pomoći u smanjenju otpora disanja i olakšavanju izbacivanja viška CO2 iz pluća.
  • Vežbe plitkog disanja – Ove vežbe se često koriste za pacijente koji imaju tendenciju da dišu plitko ili brzo. Pacijentima se može preporučiti da svesno uspore svoj ritam disanja i fokusiraju se na produžavanje inspiracijskih i ekspiracijskih faza disanja. Ovo pomaže u smanjenju dispneje i poboljšanju efikasnosti disanja.
  • Druge tehnike disanja – Osim navedenih tehnika, postoje i druge tehnike disanja koje se mogu koristiti u zavisnosti od potreba pacijenta i ciljeva terapije. To mogu biti tehnike kao što su dijafragmalno disanje, vežbe disanja uz ritmičko pomicanje tela ili vežbe disanja u kombinaciji s opuštanjem mišića.

Ove kineziterapija vežbe se često kombinuju i prilagođavaju individualnim potrebama svakog pacijenta. Važno je da se vežbe izvode pod nadzorom stručnjaka kako bi se obezbedila pravilna tehnika izvođenja i izbegle moguće povrede.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Specijalistička ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju je pravo mesto za vas. Svojim pacijentima pružamo najmodernije metode lečenja i rehabilitacije pomoću najsavremenije opreme. Cilj nam je da pomognemo pacijentima da se što pre oporave i vrate normalnom načinu života.

SEO i oglašavanje Strix

 

Radno Vreme

Ponedeljak - Petak : 08:00 - 20:00
Subota : 09:00 - 14:00
Nedelja : Neradni dan
Pozovite nas